Kada se govori o poreklu Roma, jedno od najvažnijih pitanja uvek je jezik. Upravo romski jezik predstavlja jedan od najjačih dokaza istorijske povezanosti Roma sa Indijom. Ipak, ta veza nije samo u nekoliko starih reči koje liče na sanskrit ili na savremene indijske jezike. Ona je mnogo dublja, bogatija i značajnija, jer pokazuje da je romski jezik kroz vekove sačuvao tragove porekla, ali i celokupno iskustvo seoba, susreta i preživljavanja.
U tekstu o vezama između romskog jezika i jezika Indije, objavljenom u zborniku „Razvitak Roma u Jugoslaviji – problemi i tendencije“, ukazuje se na to da romski i indijski jezici nisu povezani samo starom zajedničkom osnovom, već i nizom kasnijih jezičkih slojeva koji su nastali tokom istorije
Najčešće se u javnosti pominju jednostavni primeri sličnih reči, kao što su brojevi, delovi tela ili nazivi za životinje. Međutim, autor pokazuje da je to samo početak priče. On objašnjava da se zajednički romsko-indijski rečnik može podeliti u četiri velike grupe: reči sanskritskog porekla, stare izvorne reči koje su Romi poneli iz prapostojbine, reči arapskog, persijskog i turskog porekla koje su ušle u jezik tokom istorijskih kretanja, kao i evropske reči koje su kasnije postale zajedničke i romskom i indijskim jezicima
Ova podela pokazuje da romski jezik nije samo ostatak daleke prošlosti, već živ jezik koji je kroz vekove rastao i menjao se. Romi su iz Indije poneli svoj maternji jezik, ali su na dugom putu ka Evropi dolazili u dodir sa različitim narodima i kulturama. Zato su u romskom jeziku ostali tragovi ne samo staroindijskog nasleđa, već i persijskog, arapskog, turskog i evropskog uticaja.
Posebno mesto u tom procesu imaju persijske reči. Autor teksta smatra da je značaj često potcenjen i naglašava da je upravo persijski element veoma važan za razumevanje razvoja romskog jezika. Po njegovom mišljenju, veliki broj reči persijskog porekla u romskom ne sme se ignorisati, jer svedoči o važnom istorijskom periodu kroz koji je romski narod prolazio Razvitak Roma u Jugoslaviji. Pr…
Ono što je možda najvažnije jeste stav da romski jezik nije „iskvaren“ ili „nepotpun“ jezik, kako se ponekad kroz predrasude prikazivalo, već potpuno vredan i dostojan jezik. U tekstu se jasno odbacuje ideja da je romski tek neki pokvareni dijalekat severnoindijskih jezika. Naprotiv, naglašava se da je romski jezik stariji od mnogih mlađih jezika severne Indije i da predstavlja važnu kariku između starih i modernih indijskih jezika
To romskom jeziku daje daleko veći značaj od onoga koji mu se obično priznaje. On nije samo sredstvo komunikacije, već i istorijski dokument jednog naroda. U njemu su sačuvani tragovi porekla, puteva seoba, dodira sa drugim civilizacijama i borbe za očuvanje identiteta. Svaka reč u romskom jeziku nosi deo tog iskustva.
Zbog toga je važno da se o romskom jeziku ne govori površno, već sa punim poštovanjem. Njegovo proučavanje nije važno samo za Rome, već i za celokupnu evropsku i indijsku kulturnu i naučnu baštinu. Romski jezik pokazuje da istorija naroda nije uvek zapisana samo u državama, granicama i arhivama, već i u rečima koje narod uspe da sačuva kroz vekove.
U vremenu kada se sve više govori o očuvanju kulturnog identiteta, romski jezik zaslužuje da bude prepoznat kao dragoceno nasleđe. On je živi dokaz da su Romi, uprkos progonu, raseljavanju i diskriminaciji, uspeli da sačuvaju jedan od najdubljih delova svog bića – svoj jezik.
