Ћелавко

Приче нашег народа — прича бр. 2

Некада давно један капетан пловио је својим бродом од Белог до Црног мора.

Када је пристао у једно село да узме воду, угледао је дечаке како се играју. Међу њима је био један ћелави дечак.

Звали су га Ћелавко.

Капетану се дечак допао, па је отишао код његове мајке и затражио дозволу да га поведе са собом.

Тако је Ћелавко постао део посаде.

На једном од наредних путовања угледао је портрет прелепе девојке.

За разлику од свих осталих који су се дивили њеној лепоти, Ћелавко се насмејао.

Он је знао ко је она.

Вест је стигла до краљевог сина, који је желео да пронађе девојку са портрета.

„Можеш ли да је доведеш?“

„Могу“, одговорио је Ћелавко.

Тражио је позлаћени брод, двадесет музичара и једно обећање:

да му се нико не меша у оно што буде радио.

Путовање је било дуго, али је Ћелавко пронашао девојку и довео је краљевом сину.

Изгледало је да је задатак завршен.

Али тада су на брод слетеле три птице.

Ћелавко је чуо њихов разговор.

Птице су прорекле три несреће.

Ако млади пар са брода пређе у чамац — удавиће се.

Када стигну до палате — капија ће пасти на њих.

А прве брачне ноћи доћи ће седмоглави змај и прогутати их.

Постојао је само један проблем.

Онај ко открије оно што је чуо од птица — претвориће се у камен.

Ћелавко је ћутао.

Није дозволио да младенци уђу у чамац.

Наредио је да се опасна капија сруши пре него што прођу кроз њу.

А прве брачне ноћи остао је крај њих са мачем.

Када је дошао седмоглави змај, Ћелавко га је убио.

Али краљев син се пробудио, видео Ћелавка са мачем и помислио да је дошао да их убије.

Ћелавко је ухапшен.

Осуђен је на смрт.

И тада је морао да изабере:

да умре као издајник или да каже истину и претвори се у камен.

Одлучио је да проговори.

Испричао је шта су птице рекле о чамцу.

Ноге су му се претвориле у камен.

Испричао је пророчанство о капији.

Камен је прекрио још већи део његовог тела.

А онда је испричао и последње пророчанство — о седмоглавом змају.

„Ако ми не верујете, погледајте испод јастука.“

Тамо су пронашли змајеве главе.

Схватили су истину.

Ћелавко их није напао.

Спасао им је живот. Три пута.

Али било је касно.

Потпуно се претворио у камен.

Краљев син није заборавио човека који је због њега жртвовао себе.

Седам година је лутао тражећи начин да га врати.

Једне ноћи добио је одговор у сну.

Узео је земљу са места које му је показано и посуо је по Ћелавковом каменом телу.

И Ћелавко је оживео.

Краљев син га је вратио у палату и указао му највеће почасти.

Порука приче

Понекад нечију оданост не препознајемо онда када нам је најпотребнија.

Ћелавко је могао да се оправда много раније, али би тиме платио страшну цену. Уместо тога, три пута је изабрао да заштити друге, иако они нису знали шта чини за њих.

А када је истина коначно изашла на видело, пријатељство је узвраћено истом мером.

Јер право пријатељство није само бити уз некога када је лако — већ не заборавити онога ко је био уз нас када је било најтеже.

Причу „Ћелавко“ („Baldpate“) налазимо у збирци ромских народних прича Френсиса Хајндса Грума. Текст који објављујемо представља савремену адаптацију старе народне приче.

Ромски ресурсни центар Панчево

Пројекат финансира Град Панчево.