Приче нашег народа — прича бр. 3
Некада давно живео је један богат човек који је имао сина јединца.
Родитељи су га много волели и послали у школу. Младић је учио и стекао велико знање, али је имао једну велику ману — није знао да цени оно што има.
Трошио је новац без мере.
Када би потрошио једну кесу новца, тражио би другу. Када новца више није било, продавао је ствари из куће.
На крају је продао и саму кућу.
А онда је учинио нешто што данас звучи готово незамисливо — у свету ове старе приче, продао је чак и своје родитеље.
Краљ их је купио и примио код себе.
Када је чуо њихову причу и схватио шта је син урадио, краљ је младићу дао писмо да га однесе у друго место.
Младић није знао шта у њему пише.
А писало је:
„Чим овај младић преда писмо — погубите га.“
На путу је ожеднео.
Када је стигао до једног бунара, није имао чиме да захвати воду. Досетио се да писмо спусти у бунар, накваси га и тако утоли жеђ.
Тада га је отворио.
И прочитао сопствену смртну пресуду.
Уместо да настави пут, младић је кренуо даље и чуо за једну необичну принцезу.
Свако ко би јој поставио загонетку имао је две могућности:
ако је принцеза одгонетне — губи главу.
Ако не успе — удаће се за њега.
Младић је стао пред њу и изговорио загонетку:
„Мајку сам носио, оца сам јахао, а из своје смрти воду сам пио.“
Принцеза није знала одговор.
Тражила је три дана да га пронађе.
Али уместо да загонетку реши, одлучила је да открије тајну од самог младића.
Ноћу је тајним пролазом дошла до места где је спавао и наговорила га да јој открије решење.
Следећег дана објавила је да зна одговор.
Изгледало је да је младић изгубио.
Али он је пред краљем открио како је принцеза дошла до решења и пружио доказ да га није сама одгонетнула.
Краљ је схватио шта се догодило.
Младић је победио.
Уследило је велико венчање које је, како стара прича казује, трајало четрдесет дана и четрдесет ноћи.
А човек који је некада продао сопствене родитеље?
На крају приче враћа се по њих.
Откупљује оца и мајку и поново их доводи себи.
Порука приче
Ово није прича о јунаку који је од почетка био добар и мудар.
Напротив.
Њен јунак прво губи готово све због сопствених поступака.
А онда га управо досетљивост, знање и способност да се снађе спасавају од пропасти.
Можда је зато њена загонетка преживела дуже од богатства са којим прича почиње:
„Мајку сам носио, оца сам јахао, а из своје смрти воду сам пио.“
А ви — да ли бисте успели да је одгонетнете без читања приче?
„Загонетка“ („The Riddle“) једна је од старих ромских народних прича забележених у збирци Френсиса Хајндса Грума. Објављујемо је у савременој, скраћеној адаптацији, уз очување основне радње и мотива оригинала.
Ромски ресурсни центар Панчево
Пројекат финансира Град Панчево.