Srbija danas 9. maj obeležava kao Dan pobede nad fašizmom, a taj datum je i u Jugoslaviji bio jedan od ključnih državnih praznika, premda su završne operacije na jugoslovenskom tlu trajale do 15. maja 1945. godine. U lokalnoj ravni, međutim, taj dan ne meri se samo međunarodnim aktima kapitulacije, nego i onim mestima na kojima su pobeda i sećanje morali da sustižu već počinjene zločine.
Pančevo spada među takve gradove: već 22. aprila 1941. postalo je poprište jednog od prvih velikih masovnih zločina regularnog Vermahta nad civilima u okupiranoj Jugoslaviji, a ubrzo potom i čvorište logora, odmazdi i masovnih streljanja.
Romska istorija u toj topografiji nije sporedna, ali jeste složena. Najveći broj Roma ubijenih kod Jabuke dovođen je iz Topovske šupe u Beograd, gde je u jednom trenutku bilo oko hiljadu Roma iz Beograda i unutrašnjosti. Istovremeno, novija sinteza zasnovana na posleratnim zapisnicima upozorava da banatski Romi nisu bili progonjeni na isti način kao Romi u Beogradu i drugim delovima okupirane Srbije. Upravo zato je Pančevo važno: lokalni Romi pojavljuju se u izvorima i kao prisiljena radna snaga na mestu zločina i, po pojedinim svedočenjima i lokalnoj literaturi, kao same žrtve.
Broj ubijenih na Stratištu i dalje ostaje nesiguran. U komemorativnoj i lokalnoj javnoj upotrebi pojavljuje se raspon od 10.000 do 12.000 žrtava, dok noviji stručni radovi, zbog nacističkog uklanjanja tela i spaljivanja ostataka 1944. godine, opreznije govore o hiljadama ubijenih i o oko 5.000 žrtava u prva dva meseca masovnih streljanja. Posleratno pamćenje zato oscilira između monumentalnosti i tišine: obeležje postoji od 1945, veliki memorijal podignut je 1981, ali je kompleks posle 2014. više puta skrnavljen, dok je romsko stradanje dugo ostajalo na rubu javne istorije.
Pančevo je nemačka vojska zauzela 12. aprila 1941. Samo deset dana kasnije, 22. aprila, na Starom pravoslavnom groblju ubijeno je 36 civila: 18 je obešeno, 18 streljano, a njihova tela ostavljena su javno kao opomena i zastrašivanje. Današnja istoriografija taj zločin smatra jednim od prvih velikih masovnih zločina regularnih nemačkih jedinica nad civilima u okupiranoj Jugoslaviji.
Već 22. juna 1941. počeo je rad logora „Svilara“, prvog nacističkog logora u Banatu. Kroz njega je, prema novijem radu Muzeja žrtava genocida, prošlo oko 600 ljudi, a mnogi su bili mučeni i ubijeni. Zatvarani su komunisti i njihovi simpatizeri, patrioti različitih političkih opredeljenja, obični građani, a kasnije i manji broj Jevreja. Svilara je važna, ne samo kao logorska adresa, nego i kao dokaz da je Pančevo vrlo rano postalo lokalna laboratorija okupacionog kažnjavanja.
Pravi pejzaž smrti, međutim, oblikovan je na putu Pančevo–Jabuka. Na tom prostoru, između druma i Tamiša, nemački oficiri su prepoznali ono što jedan izveštaj hladno opisuje kao „pogodno“ mesto za egzekuciju: teren lak za kontrolu, močvarnu pozadinu koja umanjuje mogućnost bekstva i peščano tlo podobno za brzo kopanje jama. U prva dva meseca, prema anketnim komisijama i kasnijim tumačenjima, tu je moglo stradati oko 5.000 ljudi. Ukupan broj ostaje sporan, jer je Sonderkomando 150 od aprila 1944. sistematski otkopavao i spaljivao tela kako bi uklonio tragove zločina; zato se danas sa sigurnošću može govoriti o hiljadama, ali ne i o definitivnoj brojci.
Za Rome je Jabuka jedno od najvažnijih mesta stradanja u Srbiji, ali i mesto koje traži oprez u tumačenju. Većina Roma ubijenih na tom stratištu nije dovedena iz samog Pančeva, nego pre svega iz Topovskih šupa. U logoru je, prema svedočenju koje prenosi Milovan Pisari, bilo oko 1.000 Roma iz Beograda i unutrašnjosti; odvođeni su bez urednih evidencija, u grupama od 50 do 100, i streljani kraj puta Pančevo–Jabuka. Krajem 1941. deo preostalih Roma, uz Jevreje, završava i u logoru na Sajmištu. To znači da je Pančevo bilo pre svega topografija ubijanja i prikrivanja zločina, a ne samo grad lokalnih žrtava.
Tu, međutim, dolazimo do najteže i najvažnije nijanse. Jedan noviji pregled lokalnih istorija, zasnovan i na zapisniku svedoka Tome Dumitrua datom komisiji u Pančevu 13. juna 1945, navodi da banatski Romi nisu bili progonjeni kao Romi u Beogradu i drugim delovima okupirane Srbije. Istovremeno, isti korpus izvora beleži da su jame za žrtve kopali upravo pančevački Romi i da su ih posle zatrpavali. Lokalna literatura i noviji stručni radovi dodaju da su neki od tih prisiljenih radnika potom i sami postajali žrtve. To sugeriše da je romsko iskustvo u Pančevu bilo dvostruko: manje nalik masovnoj rasnoj raciji kakva je sprovedena u Beogradu, ali nipošto bezbedno — obeleženo prinudom, poniženjem, blizinom smrti i povremenim direktnim ubijanjem.
Topografija terora nije se završavala na Jabuci. Početkom oktobra 1941. na Čardaku kod Deliblata streljano je oko 500 ljudi, mahom Jevreja dovedenih iz Topovskih šupa. U Pančevu i okolini usledila su nova javna smaknuća: 10. marta 1942. ubijeno je 75 ljudi, 14. marta još 50, a 21. juna 1942. obešeno je 25 osoba optuženih za vezu sa partizanskim pokretom. Još 1944. kod Jabuke su streljane nove grupe zatvorenika iz logora u Petrovgradu, pod izgovorom odmazde za partizanske akcije i sabotaže. Taj niz pokazuje da je Pančevo tokom celog rata živelo između logike odmazde i logike preventivnog terora.
Posleratno pamćenje počelo je brzo, ali ne i ravnomerno. Prvo obeležje na Stratištu podignuto je već 1945 a prostor je dodatno uređen posle 1960, monumentalni kompleks „Brazda“, po idejnom rešenju Nebojše Delje, završen je 1981. godine. Ipak, monumentalnost nije garantovala i stalnu brigu: Stratište je posle 2014. više puta vandalizovano, a tek noviji napori obnovili su pažnju prema infrastrukturi, zaštiti i komemorativnoj funkciji mesta. Istovremeno, zvanične ceremonije posvećene romskim žrtvama kod Jabuke pokazuju da sećanje postoji, ali i dalje najčešće dolazi kroz državni protokol, mnogo ređe kroz svakodnevno lokalno znanje.
Zato je za Pančevo 9. maj mnogo više od praznika. To je dan sećanja, poštovanja i zajedničke odgovornosti da čuvamo istinu o stradanju nevinih ljudi tokom Drugog svetskog rata. Antifašizam je duboko ugrađen u istoriju našeg grada od starog groblja i kruga Svilare, do puta ka Jabuci i brojnih svedočenja koja nas podsećaju na cenu slobode. Sećanja Tome Dumitrua, Vite Sudarskog i Eve Đorđević ostaju trajna opomena i važan deo kolektivnog pamćenja Pančeva.
https://www.masina.rs/jugoslovenski-dan-pobede-80-godina-kasnije/https://www.masina.rs/jugoslovenski-dan-pobede-80-godina-kasnije/
https://www.starosajmiste.info/en/activities/site-visits/execution-site-near-jabuka-in-the-vicinity-of-pancevo.htmlhttps://www.starosajmiste.info/en/activities/site-visits/execution-site-near-jabuka-in-the-vicinity-of-pancevo.html
https://pancevac-online.rs/380501/pancevo-pamti-dan-secanja-na-stradale-rome/https://pancevac-online.rs/380501/pancevo-pamti-dan-secanja-na-stradale-rome/
https://oko.rts.rs/istorija/5084086/novi-prilozi-za-rekonstrukciju-zlocina-jedinica-vermahta-u-pancevu-1941-tragom-metka-ispaljenog-pre-82-godine.htmlhttps://oko.rts.rs/istorija/5084086/novi-prilozi-za-rekonstrukciju-zlocina-jedinica-vermahta-u-pancevu-1941-tragom-metka-ispaljenog-pre-82-godine.html
https://www.2.muzejgenocida.rs/images/Godisnjak_2023/godisnjak_2023_kompletan_broj.pdfhttps://www.2.muzejgenocida.rs/images/Godisnjak_2023/godisnjak_2023_kompletan_broj.pdf
https://cieh-chre.org/jabuka/https://cieh-chre.org/jabuka/
https://rosalux.rs/wp-content/uploads/2022/04/039_stradanje_roma_u_srbiji_za_vreme_holokausta_milovan_pisarri_forum_za_primenjenu_istoriju_2014.pdfhttps://rosalux.rs/wp-content/uploads/2022/04/039_stradanje_roma_u_srbiji_za_vreme_holokausta_milovan_pisarri_forum_za_primenjenu_istoriju_2014.pdf
https://www.stiftung-evz.de/assets/4_Service/Infothek/Publikationen/Local_Histories_and_Memories_of_World_War_II_for_web_Eng2.pdfhttps://www.stiftung-evz.de/assets/4_Service/Infothek/Publikationen/Local_Histories_and_Memories_of_World_War_II_for_web_Eng2.pdf
https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2009/pdf/G20096Voj.pdfhttps://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2009/pdf/G20096Voj.pdf
https://portal.ehri-project.eu/units/rs-003240-fund_no_110-file_908-908_770_to_784https://portal.ehri-project.eu/units/rs-003240-fund_no_110-file_908-908_770_to_784
https://www.arhivpancevo.rs/izdana/izdana-arhivahttps://www.arhivpancevo.rs/izdana/izdana-arhiva
https://collections.yadvashem.org/en/photos/8053985https://collections.yadvashem.org/en/photos/8053985
https://013info.rs/pancevo/drustvo/novi-prilozi-za-rekonstrukciju-zlocina-jedinica-vermahta-u-pancevu-1941-tragom-metka/https://013info.rs/pancevo/drustvo/novi-prilozi-za-rekonstrukciju-zlocina-jedinica-vermahta-u-pancevu-1941-tragom-metka/
