Poznavanje svakog prilaza, poverenje komšija i sposobnost da se stanovnici organizuju imaju praktičnu vrednost kada požar ugrozi naselje. Primer Malog rita u Pančevu otvara širu temu: kako obučeni Romi i Romkinje, kao poverenici i pripadnici civilne zaštite, mogu da doprinesu bezbednosti cele lokalne zajednice — i kakvu podršku moraju da dobiju da bi tu odgovornost zaista mogli da nose.

Kada se dim pojavi iznad naselja, službama su potrebni precizni odgovori. Kojim putem može da prođe vozilo? Gde se nalaze ljudi kojima je potrebna pomoć? Ko može da prenese uputstvo stanovnicima? Šta treba zaštititi najpre, u skladu sa procenom nadležnih?

Odgovori zavise od stručnosti službi, ali i od znanja koje postoji u samoj zajednici. Zato je uključivanje Roma u civilnu zaštitu pitanje organizacije javne bezbednosti. Čovek koji poznaje teren, razume sistem i ume da poveže građane sa institucijama može da pomogne da se odluke sprovedu brže i sa manje nesporazuma.

Mali rit: šta nam govori iskustvo sa terena

Prema informacijama dostavljenim redakciji za ovaj tekst, tokom požara koji su ugrožavali pančevački Mali rit u 2025. i 2026. godini nije bilo povređenih ni materijalne štete. U tom opisu događaja posebno se ističe angažovanje koordinatora za romska pitanja, koji je istovremeno obučeni poverenik civilne zaštite: organizovao je stanovnike, pomagao u koordinaciji sa službama i koristio dobro poznavanje puteva i prioriteta na terenu.

To je lokalno svedočenje o doprinosu poverenika, a navedeni podaci o ishodu tih intervencija nisu u ovom tekstu predstavljeni kao nalaz zvaničnog zapisnika. Javno dostupan izveštaj RTV-a, koji prenosi Tanjug, potvrđuje da je 7. septembra 2026. u blizini Malog rita gorela divlja deponija sa niskim rastinjem i da su vatrogasci sprečili širenje vatre i ugasili požar. Taj izveštaj ne razrađuje ulogu poverenika niti daje detaljnu procenu štete. Izvor: RTV/Tanjug, 7. septembar 2026.

Za razumevanje ovog primera najvažnija je saradnja: profesionalna intervencija vatrogasaca, organizovanje stanovnika i pouzdana razmena informacija. Doprinos lokalnog poverenika treba posmatrati u toj celini. Opis njegovog rada pokazuje kako poznavanje zajednice može da bude pretvoreno u konkretnu pomoć službama, bez preuzimanja njihovih stručnih ovlašćenja.

Put do naselja je istovremeno put do bezbednosti

Za Mali rit postoji i javno dokumentovan primer ulaganja koje je važno za pristup hitnih službi. RTV Pančevo je 23. januara 2026. prenela izlaganje gradskog koordinatora za romska pitanja Filipa Haskovića o rezultatima rada u prethodnoj godini. On je izdvojio sanaciju 644 metra puta do naselja i naglasio značaj prohodnosti za vozila hitnih službi. Izvor: RTV Pančevo, 23. januar 2026.

Time se otvara važan argument: rad na uključivanju Roma i priprema za vanredne situacije susreću se u sasvim konkretnim poslovima. Pristupni put omogućava odlazak u školu i svakodnevno kretanje, a u opasnosti postaje uslov da pomoć stigne. Veza između infrastrukture i zaštite stanovništva zato treba da bude vidljiva u lokalnom planiranju.

Dobro poznavanje puta može pomoći vozaču da izabere odgovarajući prilaz. Prohodan i održavan put omogućava da taj izbor uopšte postoji. Za pouzdanu zaštitu potrebna su oba uslova: ljudi koji znaju teren i institucije koje obezbeđuju funkcionalnu infrastrukturu.

Poverenik civilne zaštite ima određenu ulogu i odgovornost

Prema članovima 77 i 78 Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, za naselje ili deo naselja poverenika i njegovog zamenika imenuje nadležni lokalni štab za vanredne situacije. Poverenici pripremaju građane za ličnu i uzajamnu zaštitu, prenose obaveštenja o merama civilne zaštite i učestvuju u koordinaciji i sprovođenju evakuacije, zbrinjavanja i sklanjanja. Imaju status pripadnika civilne zaštite.

Zvaničan naziv je poverenik civilne zaštite, odnosno zamenik poverenika civilne zaštite. Tu dužnost treba razlikovati od članstva u štabu i od pripadnosti operativnoj jedinici. Obavljanje posla koordinatora za romska pitanja samo po sebi ne znači da je neko imenovan za poverenika; kada jedna osoba obavlja obe uloge, potrebno je da svaka ima odgovarajući osnov i jasno određene zadatke. Izvor: Zakon, članovi 77–79.

Zašto je lokalno znanje važno službama

Adresa nije uvek dovoljan opis terena. Na karti se može videti put, ali osoba koja njime svakodnevno prolazi može da ukaže na suženje, prepreku ili promenu prohodnosti. Plan pripreme trebalo bi da omogući da takva saznanja stignu do ljudi koji organizuju odgovor.

Zamislimo pripremnu vežbu, a ne opis konkretnog događaja: ekipa treba da dođe do domaćinstva na kraju naselja, dok je jedan prilaz zatvoren. Poverenik javlja tačnu lokaciju prepreke i poznati alternativni prilaz, a nadležna služba procenjuje da li je taj put bezbedan za njeno vozilo. Korist lokalnog znanja vidi se u tome što služba dobija upotrebljivu informaciju, dok stručnu odluku donosi osoba koja je za nju odgovorna.

Romi koji žive i rade u određenoj sredini mogu da raspolažu upravo takvim znanjem. Da bi ono bilo korisno celom sistemu, treba ga povezati sa obukom, redovnim kontaktom i dogovorenim načinom izveštavanja. Poznavanje komšiluka postaje organizaciona prednost tek kada postoji pouzdan način da se informacije provere i upotrebe.

Upozorenje mora da bude primljeno, shvaćeno i primenjivo

UNDRR u izveštaju o sistemima ranog upozoravanja za 2025. naglašava da upozorenja imaju efekta kada ih ljudi prime, razumeju, smatraju pouzdanim i mogu da postupe po njima. Uključivanje lokalnih zajednica i korišćenje više kanala komunikacije predstavljeni su kao važni uslovi da se stigne do najugroženijih. Izvor: UNDRR, Global Status of Multi-Hazard Early Warning Systems 2025.

Praktična posledica za naselje je jasna: objavljena poruka ne govori sama po sebi da je svaki stanovnik obavešten. Prilikom pripreme treba razmotriti ljude bez pouzdane telefonske veze, osobe koje slabije čuju, one kojima je teško da pročitaju obaveštenje i domaćinstva koja su udaljenija od uobičajenih mesta okupljanja.

Poverenik može da doprinese izboru razumljivih načina obaveštavanja. Gde postoji potreba, komunikacija i na romskom jeziku može pomoći. To ne treba pretpostavljati za sve Rome, već prilagoditi stvarnim jezičkim i drugim potrebama stanovnika. Cilj je da građanin razume šta se od njega očekuje i kome da se obrati ako to ne može da uradi.

Poverenje se gradi mnogo pre nego što izbije požar

UNDRR u smernicama o komunikaciji rizika upozorava da nejasna ili izostala komunikacija može podstaći glasine i narušiti poverenje. Razumljiva razmena informacija doprinosi zajedničkom razumevanju opasnosti i odgovornosti. Izvor: UNDRR, Risk communication.

Na nivou komšiluka to znači da poverenik treba da bude poznat po pouzdanosti: da prenosi proverena uputstva, jasno kaže kada neku informaciju nema i vrati se građanima sa odgovorom nadležne službe. Poverenje zahteva doslednost. Ono se slabi ako se obećava pomoć koja nije dogovorena ili ako se nesigurna informacija predstavi kao konačna.

Osoba koja već radi sa romskom zajednicom može imati razvijene kontakte i iskustvo u objašnjavanju institucionalnih postupaka. Ako je dodatno obučena za civilnu zaštitu, to može olakšati povezivanje građana i službi. Ipak, odgovornost mora biti raspoređena tako da sistem funkcioniše i kada ta osoba nije dostupna. Zato su zamenik, ažurni kontakti i zajednička priprema važni koliko i lični angažman.

Rizik nastaje iz uslova života, a zaštita mora da odgovori na te uslove

Mapiranje koje su 2020. predstavili Tim Vlade Srbije za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Tim Ujedinjenih nacija za ljudska prava obuhvatilo je 702 podstandardna romska naselja u 94 lokalne samouprave. Prema tom tadašnjem nalazu, skoro petina stanovnika obuhvaćenih naselja nije imala redovan pristup bezbednoj vodi za piće, a više od polovine nije imalo redovan pristup kanalizacionoj mreži. To su podaci iz 2020. za mapirana naselja, a ne današnja procena svih Roma u Srbiji. Izvor: Ujedinjene nacije u Srbiji, 30. novembar 2020.

Ovaj nalaz je važan kao dokumentovan pokazatelj da se priprema za krizne situacije mora baviti stvarnim uslovima stanovanja. Plan koji polazi od pretpostavke da svako domaćinstvo ima iste uslove može prevideti potrebe ljudi sa ograničenim pristupom vodi, prevozu ili komunikaciji.

Nacionalnost nije uzrok požara ili poplave. U proceni treba imenovati konkretnu opasnost i konkretnu prepreku zaštiti. Takav pristup omogućava da se odgovornost usmeri na rešavanje problema, bez stigmatizovanja stanovnika. Učešće Roma doprinosi tome da ljudi na koje se mere odnose mogu da objasne svoje okolnosti i učestvuju u pronalaženju primenjivih rešenja.

Evakuacija mora da bude izvodljiva za svakog čoveka

UNDRR u okviru uključive zaštite ukazuje na prepreke sa kojima se mogu suočiti osobe sa invaliditetom, uključujući nedostupna upozorenja i neodgovarajući prevoz. Preporučuje da se potrebe povezane sa uzrastom, invaliditetom, rodom i drugim okolnostima uzmu u obzir u planiranju. Izvor: UNDRR, Inclusion.

Za lokalnu pripremu to otvara vrlo konkretne zadatke. Potrebno je unapred razmotriti ko ne može samostalno da napusti dom, ko nema prevoz i kome je potrebna podrška u komunikaciji. Odgovore treba dogovarati sa samim ljudima i nadležnim službama, uz zaštitu privatnosti.

Poverenik iz zajednice može pomoći da se takve potrebe prepoznaju. Podaci o zdravlju i porodičnim okolnostima ne treba da kruže javnim grupama ili da postanu predmet komšijskih procena. Za organizaciju pomoći važno je znati koja podrška je potrebna, kome se informacija bezbedno prenosi i ko je zadužen da postupi.

Obuka u Srbiji već povezuje romske organizacije i civilnu zaštitu

Yurom centar je 2024. organizovao trening o smanjenju rizika od požara i poplava za predstavnike romskih organizacija iz deset gradova i opština južne Srbije. Aktivnost je održana u okviru projekta koji finansira Evropska unija, a sprovodi UNDP. U objavi od 8. aprila navedeni su edukacija stanovnika, preventivno delovanje i učešće predstavnika romskih naselja u jedinicama civilne zaštite i lokalnim štabovima kao važni pravci rada. Učesnicima se obratio i predstavnik Sektora za vanredne situacije MUP-a. Izvor: UNDP Srbija, 8. april 2024.

Ovaj primer pokazuje da za povezivanje zajednice i sistema postoji konkretna osnova. Sledeći korak trebalo bi da bude kontinuitet: prenošenje naučenog stanovnicima, uvežbavanje postupaka i redovna saradnja sa lokalnim službama. Vrednost obuke raste kada polaznik posle nje zna kome se javlja, koje zadatke može da izvršava i kako da prepozna granice sopstvene osposobljenosti.

Zašto su potrebni i Romkinje i mladi

Prilikom uključivanja građana treba otvoriti prostor Romkinjama i mladim punoletnim ljudima koji žele da se osposobe. Različita iskustva mogu pomoći da pripremni sastanak obuhvati pitanja koja bi inače ostala neprimećena: dostupnost prevoza, brigu o članovima porodice, razumevanje obaveštenja ili komunikaciju sa stanovnicima koji retko dolaze na javne skupove.

To ne znači unapred dodeljivati ženama poslove brige, a muškarcima terenske zadatke. Uloge treba uskladiti sa obukom, sposobnostima i potrebama službe. Svako treba da ima mogućnost da stekne znanje i preuzme odgovornost za koju ispunjava uslove.

Za mlade, učešće u vežbama i organizovanim aktivnostima može biti način da razviju praktične veštine saradnje i odgovornosti. Pri tome zadaci moraju ostati u granicama njihove osposobljenosti. Sama želja da se pomogne ne čini osobu spremnom za opasnu intervenciju.

Šta lokalna samouprava treba da obezbedi

UNDRR-ov okvir za otpornije gradove povezuje jasnu podelu odgovornosti, učešće zajednice, održavanje infrastrukture i redovno ažuriranje planova. Obuke i međusobna podrška građana posmatraju se kao deo ukupne sposobnosti grada da odgovori na opasnost. Izvor: UNDRR/MCR2030, Ten Essentials for Making Cities Resilient.

Na osnovu tih principa i opisanih potreba, praktičan lokalni program trebalo bi da obuhvati:

  • Jasno područje odgovornosti: da poverenik, zamenik, stanovnici i službe znaju ko je zadužen za određeni deo naselja.
  • Obuku povezanu sa lokalnim rizicima: vežbe koje koriste stvarne prilaze, dogovorena mesta okupljanja i konkretne načine obaveštavanja.
  • Pouzdanu komunikaciju: ažurne kontakte, dogovorene poruke i rezervni način povezivanja kada uobičajena veza nije dostupna.
  • Opremu prema zadacima: sredstva koja omogućavaju bezbedan rad u okviru obuke i naloga nadležnih.
  • Saradnju sa javnim službama: pripremu sa vatrogascima-spasiocima, zdravstvenim i socijalnim službama, Crvenim krstom i komunalnim preduzećima, prema lokalnom planu.
  • Praćenje prijavljenih problema: da upozorenje na prepreku ili neprohodan prilaz dobije odgovornu službu, odgovor i, kada je potrebno, rok za rešavanje.

To su predlozi za funkcionalan sistem podrške. Poverenik ne može ličnim zalaganjem nadoknaditi sve nedostatke opreme, infrastrukture i organizacije. Njegov rad je najkorisniji kada nadležne institucije mogu da odgovore na informacije koje dobijaju sa terena.

Kako prepoznati napredak bez prebrojavanja po nacionalnosti

Iz imena poverenika ili naselja u kojem radi ne treba izvoditi zaključke o njegovoj nacionalnoj pripadnosti. Ovaj tekst zato ne procenjuje broj Roma među poverenicima. Njegova tema je vrednost ravnopravnog učešća i kvalitet uslova u kojima ljudi obavljaju odgovornu dužnost.

Uspeh lokalne pripreme može se pratiti praktičnim pokazateljima: da li su kontakti ažurni, da li stanovnici znaju kome se obraćaju, da li je vežba otkrila prepreke, da li su te prepreke otklonjene i da li postoji dogovorena pomoć ljudima kojima je potrebna. Takva procena daje korisne odgovore bez pretpostavljanja bilo čijeg identiteta.

Važno je i da se posle intervencije razgovara o onome što je funkcionisalo i onome što treba popraviti. Dobar ishod pruža priliku da se uspešni postupci zabeleže, podele sa zamenicima i ugrade u naredne vežbe. Tako iskustvo jednog angažovanog čoveka postaje znanje koje ostaje zajednici.

Od lokalnog iskustva do trajne zaštite

Na konferenciji o deset godina od poplava 2014, UNDP je u oktobru 2024. predstavio nalaze koji povezuju bolju pripremljenost Srbije sa infrastrukturnim ulaganjima, unapređenom koordinacijom i obukama. To podseća da zaštita zahteva istovremeni razvoj ljudi, organizacije i materijalnih uslova. Izvor: UNDP Srbija, 22. oktobar 2024.

Mali rit toj široj slici daje lokalno značenje. Prema dostavljenom opisu, obučeni poverenik je svojim poznavanjem stanovnika, puteva i prioriteta pomogao saradnju sa službama. Javno zabeleženi rad na pristupnom putu pokazuje i drugu stranu pripreme: bezbednost se unapređuje i svakodnevnim rešavanjem uslova u naselju.

Učešće Roma u civilnoj zaštiti zaslužuje ozbiljnu podršku upravo zbog takvog doprinosa. Prilika za obuku i odgovornost omogućava ljudima iz zajednice da svoje znanje stave u službu svih građana. Njihovo iskustvo treba saslušati pri planiranju, proveriti kroz vežbe i povezati sa profesionalnim službama.

Kada je svaki minut važan, vredi imati čoveka koji zna teren, ume da prenese tačnu informaciju i ima podršku sistema da postupi. Ulaganje u takve poverenike jeste ulaganje u bezbednost celog grada.

O tekstu: analitički članak zasnovan na navedenim javnim izvorima i informacijama o Malom ritu dostavljenim redakciji. Lokalni navodi o ishodu intervencija i angažovanju poverenika jasno su odvojeni od javno potvrđenih podataka. Naslovna slika je simbolična ilustracija izrađena uz pomoć veštačke inteligencije; ne prikazuje stvarne učesnike niti dokumentuje požar u Malom ritu.