Приче нашег народа — прича бр. 5
Некада давно, у једном селу, девојке су се увече окупљале да преду, разговарају и проводе време заједно.
Међу њима је била и Нита — лепа девојка из имућне породице.
Док су другим девојкама долазили младићи, Нити данима нико није прилазио.
А онда се једне вечери појавио непознати младић.
Био је леп, пажљив и остао је са њом све док се пред зору није огласио петао.
Чим је чуо кукурикање — отишао је.
Али стара жена која је посматрала младе приметила је нешто необично.
Младић је имао чудна стопала.
Следеће вечери поново је дошао.
И поново нестао када је запевао петао.
Нита је почела да сумња.
Треће вечери смислила је начин да открије истину.
Неприметно му је за одећу закачила иглу са концем.
Када је ујутру нестао, узела је други крај конца и почела да га прати.
Кроз село.
Даље од кућа.
Све до гробља.
Нит се завршавала код једног гроба.
А тамо је угледала свог тајанственог удварача.
Седео је у гробу.
Нита је схватила да младић који јој је сваке ноћи долазио није припадао свету живих.
Вратила се кући и никоме није рекла шта је видела.
Али вампир је знао да је открила његову тајну.
Следеће ноћи дошао је пред њену кућу.
„Нита, реци ми шта си видела.“
Она је одговорила:
„Нисам видела ништа.“
Претио јој је.
Али Нита је ћутала.
И због тог ћутања платила је страшну цену.
Вампир јој је одузео оца.
Затим мајку.
На крају је убио и саму Ниту.
Пре смрти, међутим, Нита је својим слугама оставила необичну молбу:
да је сахране у шуми, испод једне јабуке.
Прошло је пола године.
Једног дана туда је пролазио принц са својим ловцима.
Његови пси зауставили су се крај Нитиног гроба.
На њему је растао необичан цвет — толико леп да сличан није постојао у читавом краљевству.
Принц га је убрао и однео у своју собу.
А када је пала ноћ…
цвет се преобразио.
Пред њим је поново стајала — Нита.
Тако је започео њен други живот.
Принц и Нита су се венчали и добили сина.
Али прошлост је поново дошла по њу.
Вампир се вратио.
Поново је поставио исто питање:
„Реци ми шта си видела.“
Нита је поново одбила.
Када је запретио да ће убити и њеног мужа, коначно му се супротставила.
Према старој причи, од њених речи вампир је у бесу прснуо и умро.
Нита је тада узела његово срце.
Њиме је вратила у живот свог сина.
А његовом крвљу оживела је и своје родитеље.
Тек тада је могла да исприча све што је преживела.
Порука приче
„Вампир“ је једна од најмрачнијих прича у овој збирци.
У њој нема само натприродног бића.
У њеном средишту је девојка која открива опасну истину, трпи страшне последице зато што одбија да се покори — и на крају ипак успева да прекине круг страха.
А посебно је занимљив један древни мотив:
из гроба не ниче смрт — већ цвет из којег се живот враћа.
„Вампир“ („The Vampire“) припада румунско-ромским причама забележеним у збирци Френсиса Хајндса Грума. Објављујемо је у савременој, скраћеној адаптацији, уз очување основне радње и мотива оригиналног записа.
Ромски ресурсни центар Панчево
Пројекат финансира Град Панчево.