Приче нашег народа — прича бр. 1

Некада давно један краљ имао је три сина. Сваком од њих дао је по сто хиљада пијастера.

Најстарији син уложио је свој новац у бродове. Средњи је отворио радње.

А најмлађи?

Он је кренуо путем и новац делио сиромашнима. Где год би наишао на човека у невољи — помогао би му. Сиромашним девојкама помагао је да плате трошкове удаје.

Када се вратио оцу и испричао шта је урадио, краљ му је дао још сто хиљада пијастера.

И младић је поново кренуо да помаже људима.

На крају му је остало само дванаест пијастера.

На путу је затекао разбојнике како злостављају тело мртвог човека због дуга од управо дванаест пијастера.

„Даћу вам их, само га оставите на миру.“

Дао им је последњи новац који је имао.

И наставио даље.

А онда се догодило нешто необично.

За њим је кренуо — мртвац.

Предложио му је да наставе пут заједно и постану сапутници.

Пут их је одвео до места у којем је живела девојка чији су мужеви умирали већ прве брачне ноћи.

Младић се оженио њоме.

Те ноћи његов необични сапутник остао је будан са мачем.

У поноћ је из девојчиних уста изашао троглави змај.

Мртвац је извукао мач и одсекао му све три главе.

Следећег јутра догодило се оно што никоме пре тога није успело — младожења је дочекао зору жив.

Када су касније кренули кући, дошло је време да два сапутника поделе оно што су стекли.

Али мртвац није желео ни богатство ни жену.

Открио је да је све што је учинио било враћање једног старог дуга.

Младић је њему, када више није могао ништа да му пружи заузврат, указао поштовање и избавио његово тело од разбојника.

Зато му је мртвац рекао:

„Ти си мени учинио добро. И ја сам учинио добро теби.“

А затим је отишао својим путем.

Младић се вратио оцу са својом женом.

Порука приче

Добро које учинимо другоме не мора одмах да нам се врати.

Не морамо чак ни да знамо да ли ће се икада вратити.

Али добро дело — не престаје да буде добро зато што за њега нисмо добили награду.

Причу „Захвалност мртваца“ налазимо у збирци ромских народних прича Френсиса Хајндса Грума, првобитно објављеној крајем XIX века. Текст који објављујемо представља савремену адаптацију старе народне приче.

Ромски ресурсни центар Панчево

Пројекат финансира Град Панчево.