Od zakonskog priznanja 2002. i osnivanja Saveta 2003. godine, preko razvoja obrazovnih programa, do smena rukovodstva i javnih optužbi za finansijske zloupotrebe: istorija institucije čiji se učinak mora meriti promenama u životu zajednice.
Nacionalni savet romske nacionalne manjine trebalo bi da omogući Romima da učestvuju u odlukama o svom obrazovanju, jeziku, kulturi i informisanju. Njegova istorija pokazuje koliko je takva institucija potrebna, ali otvara i pitanje kako se kontrolišu njeno rukovodstvo, trošenje javnog novca i ostvarivanje izbornih obećanja.
Dokumentacija beleži konkretne aktivnosti u obrazovanju i zaštiti od diskriminacije. Istovremeno, arhiva medijskih izveštaja otkriva dugotrajna neslaganja među predstavnicima zajednice, osporene izbore predsednika i finansijske sporove. Njihovi dokazi i ishodi nisu jednaki: neke tvrdnje prate dokumenti i priznanje postojanja presude, dok druge ostaju optužbe koje su prozvani odbacili.
2002–2003: zakonski temelj i prvi Savet
Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine postavio je osnovu za institucionalno ostvarivanje manjinskih prava. Nacionalni savet romske nacionalne manjine izabran je naredne godine: državna Strategija za unapređivanje položaja Roma iz 2009. navodi da je elektorska skupština održana u maju 2003. i da je izabrano 35 članova. Zbog toga 2002. treba označiti kao početak pravnog okvira, a 2003. kao početak rada institucije. Strategija za unapređivanje položaja Roma
Prvim periodom dominirao je Vitomir Mihajlović. U njegovom kasnijem intervjuu za publikaciju Kancelarije za inkluziju Roma formiranje Saveta datirano je u jun 2003. Razlika između maja i juna u izvorima zahteva proveru osnivačkog zapisnika i registracionog rešenja ako se želi navesti tačan dan osnivanja. Godina 2003. potvrđena je u oba izvora. Intervju sa Mihajlovićem, „Dekada Roma u AP Vojvodini“, broj 24
Očekivanja od Saveta bila su šira od njegovih zakonskih ovlašćenja. Građani su mu se obraćali zbog zaposlenja, stanovanja i siromaštva, dok su njegova javna ovlašćenja prvenstveno vezana za četiri oblasti: obrazovanje, kulturu, informisanje i službenu upotrebu jezika i pisma. U drugim oblastima može da zastupa interese i sarađuje sa nadležnima, ali ne raspolaže ovlašćenjima ministarstava ili lokalnih samouprava. Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina
Prve godine: izgradnja institucije i rana neslaganja
Savet je razvijao saradnju sa državnim organima i lokalnim predstavnicima romske zajednice. Zvanična vest Grada Beograda iz februara 2008. beleži njegovo učešće u projektima dostupnosti predškolskog obrazovanja i funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih Roma. U tom periodu predsednik Izvršnog odbora bio je Slavko Jovanović. Beoinfo, poseta Nacionalnom savetu
Međutim, unutrašnja neslaganja javila su se već u ranom periodu. IWPR je zabeležio ostavku Srđana Šajna na rukovodeću funkciju u Savetu zbog nezadovoljstva Mihajlovićevim radom. Šajn je osporavao rezultate institucije, dok je Mihajlović odgovarao da postoje uspesi u obrazovanju, kulturi i reagovanju na diskriminaciju. To je rani dokumentovani primer spora o učinku Saveta. IWPR, izveštaj o nacionalnim savetima
2009–2014: novi zakon, neposredni izbori i kontinuitet rukovodstva
Poseban Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina donet je 2009. godine. Njime su uređeni položaj, nadležnosti, izbor i finansiranje saveta. Njegovu primenu kasnije su menjale odluka Ustavnog suda i zakonske izmene iz 2014. i 2018. godine. Tekst zakona i pregled izmena
Posle izbora 2010. Mihajlović je ponovo izabran za predsednika, sa 33 glasa članova. Raspodela 35 mesta bila je:
| Izborna lista | Mandati |
|---|---|
| Romi za evropsku Srbiju | 18 |
| Novi romski pokret, savez društava pčinjsko-jablaničkog okruga | 6 |
| Vojvođanska romska lista — Petar Nikolić | 5 |
| Grupa građana Roma Srbije — Dragiša Todorović | 3 |
| Romska partija — Srđan Šajn | 2 |
| Romski glas za Evropu | 1 |
Ovi rezultati pokazuju da je tada postojalo više izbornih grupacija, uz apsolutnu većinu vodeće liste. RTV/Tanjug, 29. jun 2010
Treći saziv konstituisan je 18. novembra 2014, nakon izbora održanih 26. oktobra. Za predsednika je ponovo izabran Mihajlović, a za njegove zamenike Nenad Tairović i Amet Arifi. Predsednik Izvršnog odbora postao je Dejan Živković. „Dekada Roma u AP Vojvodini“, broj 45
2015–2018: sukobi oko predsedničke funkcije
Godine 2015. održana je sednica na kojoj je grupa članova smenila Mihajlovića i izabrala Srđana Šajna. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave odbacilo je zahtev za registraciju Šajna, uz obrazloženje da sednica nije sazvana i održana u skladu sa zakonom, i potvrdilo Mihajlovićev mandat. Zato Šajnov izbor treba opisivati kao osporeni izbor koji nije registrovan, a ne kao nesporan predsednički mandat. RTV/Beta, 15. oktobar 2015
Nova promena dogodila se 19. avgusta 2017. u Beški. Prema objavljenom izveštaju, za smenu Mihajlovića glasala su 24 od 33 prisutna člana, a za novog predsednika Tefika Ramadanovića njih 30. Na čelo Izvršnog odbora došao je Miloš Paunković. Izveštaj sa sednice
Ramadanović je tvrdio da je promena izraz nezadovoljstva većine članova i da je njegovo imenovanje potvrđeno rešenjem ministarstva. Odbacio je Mihajlovićeve tvrdnje da je položaj dobio zahvaljujući vezama sa ministrom Brankom Ružićem. Ramadanovićevo saopštenje, septembar 2017
Tokom 2018. deo članova izglasao je Ramadanovićevu smenu i Mihajlovićev povratak. I taj postupak pratio je spor oko registracije: Mihajlović je krajem avgusta javno tvrdio da ministarstvo nije prihvatilo promenu. Ovu epizodu zato nije precizno predstavljati kao jednostavnu i nesporno završenu primopredaju vlasti. Kurir, 31. avgust 2018
2018–2026: period Dalibora Nakića
Na izborima 2018. lista Sveevropski romski pokret osvojila je 32 od 35 mandata. Na konstitutivnoj sednici u Pančevu, 26. novembra, za predsednika je jednoglasno izabran Dalibor Nakić, učitelj iz Kruševca. Najavljivao je punu primenu afirmativnih mera u obrazovanju, podršku zapošljavanju obrazovanih Roma i jačanje kulturnih ustanova. Te najave predstavljaju program rukovodstva; njihovo ostvarenje zahteva zasebnu proveru. KruševacGrad, decembar 2018
Posle izbora u novembru 2022, lista „Srbija za Rome — Zajedno možemo sve“ dobila je 34 mandata, a lista „Za jedinstvo Roma Srbije“ jedan. Nakić je u decembru ponovo izabran za predsednika petog saziva. Izveštaj o konstituisanju petog saziva
Ibro Idić, predstavnik druge liste, kasnije je postao potpredsednik Saveta, iako je prethodno najavljivao odricanje od mandata. U februaru 2023. objasnio je da želi da kroz rad institucije doprinese zajednici. Bujanovačke, 24. februar 2023
Zvanično saopštenje Ministarstva prosvete od 8. aprila 2026. i dalje navodi Nakića kao predsednika Saveta i beleži njegov nastup povodom Međunarodnog dana Roma, sa naglaskom na obrazovanje. Ministarstvo prosvete
Ljudi koji su obeležili rad Saveta
Vitomir Mihajlović rođen je 1958. godine u Prokuplju. Diplomirani je inženjer poljoprivrede i radio je kao profesor Poljoprivredne škole. Bio je narodni poslanik, u poslaničkom klubu „Za evropsku Srbiju“. Njegovo ime vezuje se za osnivački period i dugogodišnje rukovođenje Savetom. Arhivske biografije koje ga predstavljaju kao predsednika treba čitati u vremenu na koje se odnose. Otvoreni parlament
Tefik Ramadanović u izbornoj dokumentaciji iz 2014. naveden je kao privatni preduzetnik iz Beograda, rođen 1969. godine. Pre izbora za predsednika 2017. obavljao je funkciju predsednika Izvršnog odbora. Njegov mandat obeležili su oštri sukobi sa prethodnikom. Dostupni izvori ne pružaju dovoljno pouzdanu osnovu za širu obrazovnu biografiju. Izborni podaci, izbor za predsednika
Dalibor Nakić završio je Učiteljski fakultet u Jagodini, a potom stekao zvanje master učitelj. Prema biografskom prikazu iz 2018, od 2009. radio je u kruševačkoj OŠ „Jovan Popović“. Pre toga bio je romski asistent, koordinator za romska pitanja i savetnik za nacionalne manjine u gradskoj upravi. KruševacGrad
Srđan Šajn rođen je 1963. u Samošu. Jedan je od osnivača Romske partije, a za narodnog poslanika prvi put izabran je 2007. U istoriji Saveta pojavljuje se kao član, izborni akter i kritičar rukovodstava. Njegove kasnije tvrdnje o radu Saveta treba predstavljati kao stav političkog učesnika u tim sukobima. Otvoreni parlament
Jelena Jovanović u dokumentaciji saziva iz 2014. navedena je kao diplomirana menadžerka iz Novog Sada, rođena 1980. Bila je prva na listi koja je pobedila 2022. Zvanična stranica Skupštine AP Vojvodine predstavlja je kao dr Jelenu Jovanović, članicu poslaničke grupe „Aleksandar Vučić — Vojvodina ne sme stati“ i skupštinskih odbora za nacionalnu ravnopravnost i istovetnost propisa na jezicima u službenoj upotrebi. Dokumentacija iz 2014, konstituisanje 2022, Skupština AP Vojvodine
Dragoljub Acković rođen je 1952. godine. Skupštinska biografija navodi ga kao profesora romoloških nauka i bivšeg narodnog poslanika. U sazivu Saveta iz 2014. bio je predstavnik liste „Anglunipe — Napredak“. Njegov parlamentarni rad obuhvatao je ljudska i manjinska prava i pitanja Roma. Narodna skupština, Otvoreni parlament
Dokumentovani članovi saziva iz 2014.
Publikacija Kancelarije za inkluziju Roma donosi sledećih 35 imena. Ovo je istorijski sastav, a ne spisak aktuelnih članova:
| Broj | Članovi |
|---|---|
| 1–5 | Vitomir Mihajlović, Amet Arifi, Ana Saćipović, Vasip Bakić, Dragan Ristić |
| 6–10 | Živadinka Đorđević, Živojin Mitrović, Slavko Jovanović, Radmila Gačević, Tane Kurtić |
| 11–15 | Dejan Živković, Jasmina Živković, Vladimir Amzić, Muhamed Osman, Tefik Ramadanović |
| 16–20 | Marija Vujičić, Duško Jovanović, Slavica Denić, Ninoslav Jovanović, Nenad Tairović |
| 21–25 | Kašman Hajdari, Ferhad Saiti, Vladan Stanojević, Marija Manić, Marija Aleksandrović |
| 26–30 | Jelena Jovanović, Branislav Jovanović, Vesna Novakov, Klaudija Kurina, Srđan Šajn |
| 31–35 | Miloš Nikolić, Nevenka Vasić, Zoran Kalanjoš, Dragoljub Acković, Miroslav Milanović |
Izvor navodi 34 verifikovana mandata na konstitutivnoj sednici, a zatim daje spisak svih 35 izabranih članova. „Dekada Roma u AP Vojvodini“, broj 45
U kasnijem javnom prikazu organizacije Saveta navedeni su Aleksandar Radulović, predsednik Izvršnog odbora, Silvija Nešić, predsednica odbora za kulturu, Dragan Đorđević, predsednik odbora za obaveštavanje, Vladimir Šainović, predsednik odbora za obrazovanje, i Šeća Kolompar, predsednica odbora za službenu upotrebu jezika. To su podaci o funkcijama u vreme objave izvora, bez potvrde svih eventualnih kasnijih promena. Romski medijski servis
Šta se može navesti kao konkretan doprinos?
Podrška obrazovanju ima najjasnije dokumentovanu institucionalnu osnovu. Ministarstvo prosvete navodi da Savet informiše roditelje o upisu pod povoljnijim uslovima i izdaje potvrdu o izjavi za primenu afirmativnih mera. To je konkretna uloga u postupku koji učenicima olakšava pristup srednjem obrazovanju. Ministarstvo prosvete — afirmativne mere
Izveštaj Fonda za obrazovanje Roma iz 2010. takođe prepoznaje saradnju Saveta sa Ministarstvom prosvete pri upisu romskih učenika i studenata i obezbeđivanju udžbenika. To potvrđuje kontinuitet angažovanja, ali ne znači da se ukupan obrazovni napredak može pripisati samo Savetu. U tim poslovima učestvuju škole, porodice, državni organi, pedagoški asistenti, donatori i udruženja. Fond za obrazovanje Roma, izveštaj o Srbiji
Postoje i primeri reagovanja na diskriminaciju. U predmetu koji se odnosio na uskraćivanje pristupa ugostiteljskom objektu u Smederevskoj Palanci zbog romske nacionalnosti, dokumentacija Poverenika beleži i obraćanje Nacionalnog saveta. Poverenik je utvrdio diskriminaciju i preporučio izvinjenje i buduće nediskriminatorno postupanje. Odluku je doneo Poverenik, dok je Savet bio jedan od aktera koji su na problem ukazali. Mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti
Za konačan bilans potrebni su uporedivi godišnji podaci: koliko je korisnika dobilo podršku, koliko učenika završilo školovanje, koliko programa je sprovedeno i koliko je novca utrošeno. U pregledanim izvorima nije pronađena objedinjena, nezavisno proverena evaluacija rada Saveta za ceo period od osnivanja.
Afere i kontroverze: šta je dokumentovano, a šta osporeno?
Mihajlović: presuda o kojoj je govorio i odvojeni finansijski sporovi
Pištaljka je u martu 2017. objavila istraživanje o poslovanju Saveta i razgovor sa Vitomirom Mihajlovićem. Prema tom istraživanju, on je 2016. osuđen za falsifikovanje službene isprave povezano sa dokumentovanjem nabavke. U intervjuu je potvrdio da je prihvatio uslovnu osudu, uz objašnjenje da je potpisao dokumentaciju koju je pripremilo knjigovodstvo.
Isti tekst beleži odvojena potraživanja i prijave, uključujući tvrdnju Ljubinke Krkuš da je pozajmila 36.300 evra za rad Saveta. Mihajlović je to osporio, tvrdeći da su priznanice falsifikovane. Osporavao je i potraživanje ustanove „Ekoman“ i negirao da je novcem Saveta finansirano školovanje njegove dece.
Ovi predmeti ne smeju se spojiti u jednu tvrdnju o dokazanoj proneveri: objavljena informacija o presudi odnosi se na konkretno delo, dok su ostala potraživanja predmet zasebnih sporova. Za njih u pregledanim izvorima nije utvrđen konačan sudski epilog. Pištaljka, 23. mart 2017
Ramadanović: optužbe iz 2018. i izričito poricanje
U avgustu 2018. Mihajlović je optužio Ramadanovića za nenamensko trošenje sredstava Saveta. U saopštenju prenetom 17. avgusta pominjano je oko 13,5 miliona dinara. Krajem meseca Mihajlović je u drugom medijskom istupu izneo širi iznos od oko 18 miliona dinara. To su iznosi iz njegovih tvrdnji, a ne nezavisno potvrđen obračun štete. Saopštenje preneto u Espresu
Ramadanović je optužbe odbacio. Za Kurir je izjavio da su isplate bile zakonite i da su članovi njegove porodice angažovani po ugovorima o delu. Izrazio je spremnost da predoči finansijsku dokumentaciju i odgovara pred sudom. U pregledanim izvorima nije pronađena pravnosnažna presuda kojom bi navedena pronevera bila utvrđena. Optužbe i Ramadanovićev odgovor
Izbori 2022: optužbe za kupovinu glasova i odgovor Saveta
Posle aprilskih izbora 2022, Srđan Šajn optužio je deo rukovodstva i članova Saveta za učešće u kupovini glasova i podeli paketa. Nacionalni savet je tvrdnje kategorički odbacio i naveo da Šajn nema dokaze. Objasnio je da su ranije podele pomoći bile povezane sa pandemijom i poplavama.
Danas je objavio i optužbe i odgovor Saveta. Taj medijski zapis potvrđuje postojanje javnog spora; sam po sebi ne dokazuje kupovinu glasova. Reč je o polemici nakon aprilskih izbora, koju ne treba mešati sa izborima za nacionalne savete održanim u novembru iste godine. Danas, 21. april 2022
Politička samostalnost ostaje predmet rasprave
Radio Slobodna Evropa je krajem 2025. ponovo otvorio pitanje političkog uticaja na nacionalne savete. Šajn je kritikovao zavisnost Saveta od vladajućih struktura. RSE je naveo da do zaključenja njihovog teksta nisu stigli odgovori SNS-a, Saveta ni Dalibora Nakića.
To su Šajnove političke ocene i podatak o izostanku odgovora toj redakciji. Nisu sudsko utvrđenje izborne manipulacije. Ipak, koncentracija mandata i veze predstavnika Saveta sa stranačkim strukturama opravdavaju novinarsko ispitivanje njegove samostalnosti. RSE, 30. decembar 2025
Od predstavničke funkcije do javne odgovornosti
Istorija Nacionalnog saveta pokazuje da je romska zajednica dobila trajnog institucionalnog sagovornika u važnim oblastima. Dokumentovani su poslovi u obrazovanju, saradnja sa institucijama i reagovanje na diskriminaciju. Istovremeno, smene i finansijski sporovi postavljaju pitanje koliko su članovi i građani mogli da prate i kontrolišu rad rukovodstva.
Za ocenu narednog perioda najvažniji bi bili lako dostupni zapisnici, ažuran sastav, jasni kriterijumi dodele pomoći, finansijski i revizorski izveštaji, kao i podaci o rezultatima programa.
Poverenje u Savet gradi se time da građani mogu da vide ko ih predstavlja, kako se odlučuje i šta je njihovim novcem postignuto.
Napomena o obuhvatu: tekst je pregled javno dostupnih izvora proverenih do 4. oktobra 2026. Ne predstavlja potpun personalni registar svih saziva. Za sve članove nisu pronađene proverljive biografije, a za pojedine navedene sporove nije utvrđen konačan sudski ishod.
Naslovna slika: simbolična ilustracija izrađena uz pomoć veštačke inteligencije.